Imaš li fejsbuk? Potpuno pogrešno ali istovremeno i pitanje koje se sve češće postavlja. Pitanje koje koliko god nas nerviralo u onom dijelu razuma koje je ostalo nezatrovano sve češće predstavlja sponu među nama, izgubljenima u sopstvenim životima i žurbi svakodnevnice.
Tamo je sve dozvoljeno. Bockanje, ćaskanje, peckanje, slanje poruka, lajkovanje, grupisanje, "pjevanje" , nerviranje kompletne liste prijatelja, pljuvačina po svemu što je različito, slikanje, snimanje, krađa fotografija, govor mržnje, bavljenje politikom, poljoprivredom, sve! Reklo bi se da nam je facebook dao toliko toga. Besplatno šaljemo poklone, čestitke, ne plaćamo kafu, ne trošimo telefonske račune da bi se "čuli " sa nekim, ali nameće se pitanje koliko nam je uzeo. Uzeo nam je slobodno vrijeme, šetnje, privatnost, ispijanje kafa, držanje za ruke, zagrljaje, one istinske prijateljske i još mnogo toga! Dušu nam našu, balkansku uzima, iz dana u dan sve više i više ali većina nas je i dalje tu,. Svi mi, ili makar dobar dio nebrojeno puta smo rekli da smo na ovoj društvenoj mreži zbog lakše komunikacije sa starim i novim prijateljima. Znate ono godine, selidbe, različiti putevi, poslovi, gradovi. Da li je to istina? Nikad do sada, ni na jednoj mreži, ni na jednom javnom mjestu, jer facebook to i jeste, nismo imali mogućnost da se ovoliko pokazujemo. Na hiljade fotografija. Milioni redaka naših ili “ukradenih” od čuvenih mislilaca ili jednostavno prepisanih rečenica.. Sve ono kakvim smo oduvjek htjeli da se predstavimo ali niko nije gledao, niko slušao, sve to i još mnogo toga.
Tamo je sve dozvoljeno. Bockanje, ćaskanje, peckanje, slanje poruka, lajkovanje, grupisanje, "pjevanje" , nerviranje kompletne liste prijatelja, pljuvačina po svemu što je različito, slikanje, snimanje, krađa fotografija, govor mržnje, bavljenje politikom, poljoprivredom, sve! Reklo bi se da nam je facebook dao toliko toga. Besplatno šaljemo poklone, čestitke, ne plaćamo kafu, ne trošimo telefonske račune da bi se "čuli " sa nekim, ali nameće se pitanje koliko nam je uzeo. Uzeo nam je slobodno vrijeme, šetnje, privatnost, ispijanje kafa, držanje za ruke, zagrljaje, one istinske prijateljske i još mnogo toga! Dušu nam našu, balkansku uzima, iz dana u dan sve više i više ali većina nas je i dalje tu,. Svi mi, ili makar dobar dio nebrojeno puta smo rekli da smo na ovoj društvenoj mreži zbog lakše komunikacije sa starim i novim prijateljima. Znate ono godine, selidbe, različiti putevi, poslovi, gradovi. Da li je to istina? Nikad do sada, ni na jednoj mreži, ni na jednom javnom mjestu, jer facebook to i jeste, nismo imali mogućnost da se ovoliko pokazujemo. Na hiljade fotografija. Milioni redaka naših ili “ukradenih” od čuvenih mislilaca ili jednostavno prepisanih rečenica.. Sve ono kakvim smo oduvjek htjeli da se predstavimo ali niko nije gledao, niko slušao, sve to i još mnogo toga.
Sada smo svi "javne ličnosti", stavili smo svoj život na uvid veoma velikom broju poznatih i nepoznatih ljudi, skidamo svakodnevno dio po dio štita oko sebe i ostajemo skoro goli pred sugrađanima. Egzibicionizam kod žena se ogleda kroz isticanje grudi, stražnjice, usana, kože, da li je to, to? Ili je ovo sve latentni egzibiconizam, naravno i kod muškaraca i kod žena. Još nešto, ovdje svi možemo voditi po nekoliko života, napravimo sve češći “lažni profil” i eto nas, ponovo rođeni. Možemo se udvarati drugaricama, komšinicama, komšijama, ženama svojih najboljih prijatelja, kolegama, tuđim muževima ili momcima, svojim partnerima zbog provjere odanosti, možemo sve a u stvari ne možemo ništa. Možemo samo ono što inače radimo kada naiđu problemi, zatvoriti oči i bježati od stvarnosti. Dokle? Što nam nedostaje pa pokušavamo nadomjestiti u virtuelnom svijetu? Hrabrost, šansa, akcija, ljubav, što?
I dok smo na facebooku olako ulazimo u sukobe ili dijaloge, a u živo? Koliko komšija ste poznavali do ove mjere prije facebooka? Da li ste znali ko od vaših poznanika ili drugova iz škole sluša Azru, ko Cecu, ko klasiku? Da li vam je ta informacija uopšte i bila potrebna? Kako ste živjeli bez spoznaje najdublje intime vaših makar 500 “prijatelja” ? Jeste li mogli zaspat bez toga da vidite đe je pola grada popilo neki koktel, sok, napitak, pivo, bilo što?
I dok smo i dalje svi tu da bi “održali kontakte” sa prijateljima ne bi bilo loše da povremeno zastanemo i provjerimo stepen egzibicionizma i radoznalosti , ako se to može stepenovati. Ako ne može, nadam se da će nam brzo dosaditi ovoliki broj informacija o nebitnim ljudima. Možda i mladim roditeljima koji “reklamiraju” svoju maloljetnu đecu na facebooku dosadi postavljanje golišavih fotografija. Nije baš svaka fotografija dječjeg odrastanja za svačije oči.. Rekla bih nepristojno je ali facebook je i granicu pristojnosti pomjerio.
Dok nam ne dosadi, razvodimo se, udajimo, budimo u otvorenim vezama ili slobodni ali sve to daleko od stvarnosti. Možda radoznalost većine sa svim tim informacijama konačno bude zadovoljena.
Vijesti, 15.02.2011.god.
